Овај списак садржи употребљавано јестиво самоникло (дивље) биље и служи као информација о називу дивље биљке, опису, главним карактеристикама и намени у усхрани.




АРТИЧОКА ДИВЉА (Cynara carduncalis) – користи се само цветна главица (без корена, стабљике и великих листова). Садржи лутеонин и алигенин који имају лековито својство. Припрема се на исти начин као гајена артичока.

Лековита својства: делује на крвне судове, повећава њихову еластичност (првенствено великих артерија врата и ногу). Може се уврстити у намирнице које превенирају мождани и срчани удар.





БЕДРЕНИКА (Pimpinella saxifraga) – користи се млади корен, који расте на низинским ливадама и шумским чистинама. Садржи етарско уље, пимпинелин, танин, гуму, кумарин, умбелилиферон, сапонизид и смолу.





БОКВИЦА женска (Plantago major) – садржи: беланчевине, шећер, масна уља, витамин C, лимунску киселину, танин, пектин, сапонизид, фитонцид, слузи. Користи се лист који се бере од маја до септембра.





БОРАЧ, боражина (Borago officinalis) – листови су врло укусни млади. Користи се као зачин за салату (нарочито од краставаца), поврће, супе и умаке. Плави цветови су јестиви и користе се за декорацију.

Лековита својства: помаже код прехлада дисајних путева.




БОРОВНИЦА, боровњача (Vaccinium myrtillus) – користи се свежи или осушен бобичасти плод, једу се свежи, укувани, као воћни сок, а прави се и вино. Плод је тамноплаве боје, садржи: минералне материје (магнезијум, калијум, фосфор), бројне витамине (провитамин А, B1, B2, B6 и C), шећер, лимунску, јабучну и ћилибарску киселину, пектин, арбутозид, холин, флобатанин и слуз.

Лековита својства: благотворно делује код дијареје, за нерве и очи. Напитак (од 120 g испасираних бобица помешаних са млаким млеком) смањује надраженост желуца. Густо скувани сок помаже код флека на кожи и свраба.

Посебна напомена: руски научници су направили препарат, природну комбинацију за очување и побољшање вида. Он садржи биолошке активне материје боровнице (антоцијане, органске киселине, каротин, пектинске материје) и витамине B1, B2, B6, витамин B, витамин P (рутин) и цинк.




БОСИЉАК (Ocimum basilicum) – употребљава се самоникли и култивирани, само лист у свежем или сушеном стању као зачинска биљка, нарочито у медитеранској кухињи. Користи се у салатама, супама, јелима од поврћа, рибама, умацима и маринадама. Најбоље одговара у јелима од парадајза, патлиџана, белог лука и сирева. Од листова босиљка, маслиновог уља, белог лука, свежег сира, соли и пињола припрема се добро познати песто, талијански прелив за тестенине, салате, сендвиће.

Мирис босиљка је састављен од преко 100 различитих састојака етеричних уља од којих у свежем листу има од 0,02–0,9%, а у сувом стању и до 1,5%, зависно од локалитета и порекла (државе). Листови имају интензиван и веома ароматични укус бибера. Свеже листиће исецкати ситно или их користити целе за гарнирање.



Лековита својства: побољшава апетит, поспешује варење, делује умирујуће, омогућава добар сан, концентрацију и ублажава упалу. Повољно делује на снижавање шећера у крви, смањује крвни притисак и холестерол.




БРАШЊЕНИК, дивљи спанач – мале је енергетске вредности, 54 калорије у 100 g. Садржи беланчевине, маст, угљене хидрате, витамин А и C. Користи се лист на исти начин као и спанаћ.






БРУСНИЦА (Vaccinium vitis idaea) – плодови су ситни црвене бобице, киселог укуса. Користи се као храна и поседује лековита својства. Плодови бруснице побољшавају апетит, а чај од листа и плода има накисео укус са благим антибактеријским дејством.




ЦИКОРИЈА, водопија, цигура (Cichorium intybus) – користи се младо лишће и корен. Садржи: 7,7 % суве материје, 0,4% беланчевина, 0,13% биљне масти, 4% угљених хидрата, минералне материје (гвожђе, калијум, калцијум, магнезијум, фосфор), провитамин А, витамине B1 и B2, 2,9 mg витамина C и витамин К. Основни садржај корена је инулин (воћни полисахарид), затим пектин, воћни шећер, скроб и цикориетол. Препоручује се дијабетичарима због садржаја инулина јер снижава ниво шећера у крви.

Облик листа је сличан маслачку. Од ње су створене нове врсте, као: рукола, жута и црвена цикорија, све врсте радића и крупно меснати корен, од којег се прави цикора. Углавном се користи за салату, омлете, кувано поврће, колаче, чај и др. или као зачин другим јелима. Припремљена јела од лишћа су специфичног укуса. Сушењем, пржењем и млевењем корена цикорије добија се некада позната цикорија (замена за кафу). Суви корен садржи око 72% екстративних материја, већим делом шећера, затим инулина 6-7%, горку материју интибин и етерично уље.




Текст преузет са http://www.bezgluten.net/